Biohemičar Loren Pikart učestvuje u istraživanju o efektima Sunčevog svetla na ljudsko telo. Ovde je predstavljeno istraživanje o seksualnosti, plodnosti, hormonima, seksualnoj želji, depresiji, sezonskoj potištenosti (Seasonal Affective Disorder-SAD), šizofreniji, vitaminu D i pinealnoj žlezdi. 

Sunčeva svetlost, seksualnost i mentalno zdravlje 

by Loren Pickart

Povezanost Sunčeve svetlosti sa mentalnim i seksualnim zdravljem ima dugu tradiciju. Sve culture svuda po svetu su istorijski povezivale letnji solsticij sa plodnošću i seksualnošću. Jun je najpopularniji mesec za venčanja. Ceremonije koje simbolizuju venčanje su obično bivale sredinom leta. Tradicionalno, mladić je devojku prosio u proleće. Venčanja su obično bila sredinom leta. Par u nošnji u društvu odraslih i dece je išao u crkvu. U mnogim lokalnim tradicijama posle toga se slavilo, pilo i igralo uveče. U stvari su izvodili drevni magijski ritual naglašavajući vezu između seksualnosti i plodnosti kod ljudi.

Brojna proučavanja ukazuju da se plodnost i seksualna želja pojačavaju kad je Sunčeva svetlost intenzivnija. Nivo Testosterona kod muškaraca je viši tokom leta. U proučavanjima Dr. Abrahama Majersona u Bostonskoj Državnoj Bolnici je pronađeno da je ultraljubičasta svetlost povećala muške hormone za 120%. Ultraljubičasta svetlost povećava i nivo ženskih hormona. Više dece se rađa u proleće i više sredstava za kontrolu rađanja se kupuje u letnjim mesecima.     

Dalja veza između Sunčeve svetlosti, seksualne želje i zdravlja je nalaz da žene koje imaju česte orgazme (sa ili bez partnera) verovatnije prežive rak dojke. Pošto preživljavanje u slučaju raka dojke dosta zavisi od toga da li je rak metastazirao na druge delove tela, izgleda da na neki način orgazmi sprečavaju metastazu, verovatno stimulacijom imunog sistema. 

Sa druge strane, seksualna želja opada zimi. Smanjenje plodnosti kod žena tokom zime je dokumentovao istraživač Severnog pola Admiral Bird u svojim zapažanjima pre 100 godina. Njegova ekspedicija je izvestila da Eskimske žene gube menstruaciju, i time ovulaciju tokom Polarne noći. Takođe, zimi je i nivo testosterona kod muškaraca niži.

Neplodnost je problem koji izgleda da se povećava poslednjih godina. Istraživanja svetlosne terapije su nagovestila da smanjena izloženost Sunčevom svetlu smanjuje plodnost. Prosečno osvetljenje u kancelarijama je mnogo manjeg intenziteta nego Sunčeva svetlost i nema njen pun spektar.  

Svetlost kao pomoć neplodnim parovima je prvi koristio Dr Edmond Djuen sa čuvene John Rock klinike u Bostonu. Parovi su bili izlagani specijalno određenoj svetlosti u snu tokom tri noći mesečno. Te tri noći su uklapane sa tri dana kad se očekivala ovulacija. Parovi koji su koristili svetlosnu terapiju su imali mnogo veći procenat začeća nego parovi koji nisu koristili svetlo.

Sezonska potištenost (Seasonal Affective Disorder-SAD)

Procenjeno je da 35 milliona Amerikanaca pati od sezonske potištenosti, a Sunčeva svetlost ili svetlosna terapija punog spectra od novembra do aprila često popravlja njihovo mentalno stanje. Simptomi SADuključuju ograničene društvene odnose, gubitak energije, depresiju, smanjeno zanimanje za seks, povećanje težine, preterano spavanje i povlačenje. Ovo se obično pojavljuje zimi. SAD je uspešno lečen izlaganjem blistavoj veštačkoj svetlosti većeg intenziteta nego što je obično u kućama ili na radnim mestima. Mnogi ljudi iako ne pate od SAD mogu da imaju sezonske promene kod kojih pomaže dodatno osvetljenje u okolini.

Šest pacijenata sa SAD su pokazali značajna poboljšanja u vezi depresivnih simptoma posle tri različita dvočasovna izlaganja veštačkom svetlu, a stanje im se vratilo na prethodno kad je svetlost povučena.

Blistava svetlost može da potisne noćnu proizvodnju melatonina kod ljudi, ali obično unutrašnje (kućno) svetlo nema taj efekat. Nalazi nagoveštavaju da blistavo svetlo može da ima druge hronobiološke efekte in a ljude. Osam pacijenata koji su redovno postajali depresivni zimi (kako se dan skraćuje) značajno su popravili stanje posle jedne sedmice izlaganja blistavoj svetlosti ujutru (ali ne nako sedmice izlaganja svetlosti uveče). Antidepresivni odgovor na jutarnje svetlo je bio udružen sa napretkom (pomeranjem na ranije vreme) u napadu noćne proizvodnje melatonina. Ovi rezultati nagoveštavaju da izbor vremena može da bude jako važan za antidepresivne efekte svetlosne terapije

Sunčeva svetlost, pinealna žlezda i ciklus spavanja i budnosti 

Sunčevo svetlo sinhronizuje cirkadijanski ciklus spavanja i budnosti pomoću pinealne žlezde. Francuski filozof Dekart je zaključio da je pinealna žlezda sedište ljudske duše, mesto onoga što zovemo duhom (umom). Pinealna žlezda sadrži potpunu mapu vizuelnih polja očiju, i igra više značajnih uloga u ljudskom funkcionisanju.

Ona prima informacije od očiju da bi radila kao hronometar za ljudsko telo. Noću ona luči melatonin koji izaziva san. Pokazalo se da melatonin sprečava rast i metastaze nekih tumora kod eksperimentalnih životinja, i stoga može da ima ulogu u sprečavanju tumora. Uklanjanje pinealne žlezde i/ili smanjenje proizvodnje melatonina je bilo uključeno u u povećan opseg raka dojke kod laboratorijskih životinja. Pacijenti sa rakom dojke imaju smanjene nivoe melatonina u krvi. Ovaj hormon se takođe pokazao kao zaštita protiv genetskih oštećenja, i ima stimulativni efekat na imuni sistem.  

Izlaganje Sunčevoj svetlosti može da smanji šizofreniju kod novorođenčadi 

Sunlight Exposure may Reduce Schizophrenia in Newborns

Šizofrenija je u Evropi i Severnoj Americi najčešća kod ljudi rođenih u martu. Ljudi sa tamnijim pigmentom kože koji se presele u severne zemlje imaju 3-4 puta veće šanse za šizofreniju nego svetloputi stanovnici tih krajeva. Doktori Džon Mekgrat i Alan Maki-Sim iz Australije su pružili dokaz da nedostatak dovoljne količine Sunčeve svetlosti da bi se formiralo dovoljno vitamina D kod trudnica uzrokuje porast šizofrenije. Sunčeva svetlost normalno pretvara molekul 7-dehidroholesterol u vitamin D koji sa svoje strane povećava proizvodnju faktora rasta nerava koji je potreban za razvoj mozga deteta.

Dalja ispitivanja nalaze da su trudne ženke pacova kojima je uskraćen D vitamin dobijale potomstvo sa abnormalnostima mozga i ponašanja sličnim onima koje su primećene kod ljudi sa šizofrenijom. Dr MekGrat komentariše da svakodnevno stojanje na Sunčevoj svetlosti od nekoliko minuta može da bude dovoljno da fetus koji se razvija zaštiti od bolesti.