Sam Shuster dermatološki savetnik u univerzitetskoj bolnici u Norfolku i Norviču,tvrdi da izlaganje suncu nije glavni uzrok malignog Melanoma. 
Melanom je više u vezi sa etničkom pripadnošću i u 75 posto slučaja, javlja se na relativno neistaknutim mestima, naročito na stopalima Afrikanaca.
Pojavljivanje Melanoma se zapravo smanjuje sa većim izlaganjem suncu i može da se poveća korišćenjem krema za sunčenje.
P

ostoje podrobni dokazi da je ustanovljeno povećanje u javljanju Melanoma uzrokovano netačnim prepoznavanjem benignih mladeža kao da su maligni Melanomi., što objašnjava zašto se stepen smrtnosti od Melanoma malo promenio uprkos povećanju pretpostavljenom broju obolelih.

Izvor: Eurekalert July 22,2008
 
Komentar Doktora Mercola:

Na žalost,u USA, kao i u mnogim drugim zapadnim državama,sunce je nepravedno satanizovano.
Mnogi ljudi su bili ubeđeni da je neophodno da izbegavaju sunce da bi smanjili rizik od raka,kada je suprotno zapravo istina.

I, IAKO povećanje izloženosti suncu ne smanjuje izričito vaš rizik od melanoma- najopasniji i retka vrsta raka kože- zašto bi iko sa zdravim razumom želeo da zameni rizik od nekoliko bezopasnih raka kože sa onim ozbiljnim, po život opasnim izazovima kao što su rak dojke, prostate i debelog creva?
 
Uopšteno Smanjenje Rizika od Raka Preteže nad bilo Kojim Rizikom od Melanoma. 

U stvari, druga istraživanja su potvrdila da dobrobiti umerenog sunčanja UVELIKO pretežu nad rizicima od istog. Na primer, ljudi koji žive u sunčanijim južnijim geografskim širinama i imaju viši nivo vitamina D kao posledicu povećanom izlaganju suncu, manje je verovatno da će da umru od bilo koje vrste raka nego ljudi u severnim geografskim širinama.
 
Dovodeći u normalu nivo vašeg vitamina D vam može pomoći da sprečite 16 različitih vrsta raka uključujući rak pankreasa, pluća, dojke, jajnika, prostate i debelog creva.
I vitamin D ne utiče samo neznatno na rizik od raka.
Može da smanji vaš rizik od raka za 60%!
 
Njegov efekat zaštite protiv raka deluje na više načina, uključujući:
   
- Povećanje samouništenja mutiranih ćelija ( koje ako se razmnože, mogu da vode ka raku).
- Smanjuje širenje i razmnožavanje ćelije raka
- Uzrokuje da se ćelije razlikuju (ćelije raka se često ne mogu razlikovati)
- Smanjuje rast novih krvnih sudova iz prethodno postojećih, što je korak ili stepen u prelazu pritajenog   tumora da postane kancerogen tj. aktivni rak
 
Prethodne studije su pokazale da više od jednog miliona ljudi umre svake godine od manjka izloženosti suncu pa prema tome i nedostatka vitamina D, tako da u stvari trebate da savladate svoj strah od sunca ako želite da ostanete optimalno zdravi.
 
Sveukupna dobrobit izlaganju suncu daleko nadmašuju vaš rizik od raka kože.
Ali dobrobit se ne završava sa smanjenjem rizika od raka. Odgovarajuće izlaganje suncu je takođe povezano sa:

- smanjene promene u DNK koje su u vezi sa starenjem
- smanjuje zapaljenske procese
- smanjuje otpornost na insulin
- smanjuje rizik od srčanih bolesti
 
Severne države ( sa slabijim intenzitetom sunčeve svetlosti i hladnijim zimama) imaju viši stepen srčanih oboljenja nego suncem ispunjene južnije zemlje, i više srčanih napada se dogodi u zimskim mesecima, kada je dnevna svetlost retka.
Jedno istraživanje je čak otkrilo da je nizak nivo vitamina D više nego udvostručio rizik od srčanih udara i smrti. To je velika stvar!
   
Prethodna istraživanja su takođe otkrilada dobijanjem dnevnih doza vitamina D pospešuje  
vaš prirodni anti- zapaljenski odgovor, što pomaže u lečenju slabijeg rada srca.

Kako vitamin D pomaže vašem srcu?

Postoji mnoštvo mehanizama aktiviranih proizvodnjom vitamina D,koji pomažu u borbi protiv srčanih oboljenja, uključujući:
   
- Povećava količinu prirodnih citokina koji učestvuju u borbi vašeg tela protiv zapaljenja
- Suzbijanje kalcifikacije krvnih sudova
- zaustavlja rast glatkih mišića koji su u sastavu krvnih sudova
 
Šta može da bude veći faktor rizika za melanom od sunca?

U 2001, Nacionalna Akademija Nauka je izdala iscrpan pregled pokazujući da vaši odnos omega -3 prema omega -6 je bio ključ za sprečavanje razvoja raka kože.

Ako ste kao prosečan Amerikanac, verovatno unosite previše omega -6 masnoće, i premalo omega- 3.

Ako želite da smanjite ili stvarno uklonite rizik od kožnog- i drugih rakova, biće od suštinskog značaja da iz korena smanjite unos rafinisanih ulja, jer imaju visok nivo omega 6 masnoće. 

Samo pre 100 godina, prosečan Amerikanac je trošio manje od 1 funte ovih ulja godišnje, i danas se ta količina drastično povećala do 75 funti godišnje.
Jedna druga Australijska studija je pokazala smanjenje pojave melanoma za 40 procenata kod onih koji su jeli ribu koja je bogata sa Omega-3.

To je jedan od mnogih razloga zašto toplo preporučujem uzimanje kril ulja ili ribljeg ulja kao bezbednu i efektivnu alternativu da poveća vaš unos korisnih omega-3, uzimajući u obzir činjenicu da je većina ribe teško zagađena sa visokim stepenom žive.
 

Biohemičar Loren Pikart učestvuje u istraživanju o efektima Sunčevog svetla na ljudsko telo. Ovde je predstavljeno istraživanje o seksualnosti, plodnosti, hormonima, seksualnoj želji, depresiji, sezonskoj potištenosti (Seasonal Affective Disorder-SAD), šizofreniji, vitaminu D i pinealnoj žlezdi. 

Sunčeva svetlost, seksualnost i mentalno zdravlje 

by Loren Pickart

Povezanost Sunčeve svetlosti sa mentalnim i seksualnim zdravljem ima dugu tradiciju. Sve culture svuda po svetu su istorijski povezivale letnji solsticij sa plodnošću i seksualnošću. Jun je najpopularniji mesec za venčanja. Ceremonije koje simbolizuju venčanje su obično bivale sredinom leta. Tradicionalno, mladić je devojku prosio u proleće. Venčanja su obično bila sredinom leta. Par u nošnji u društvu odraslih i dece je išao u crkvu. U mnogim lokalnim tradicijama posle toga se slavilo, pilo i igralo uveče. U stvari su izvodili drevni magijski ritual naglašavajući vezu između seksualnosti i plodnosti kod ljudi.

Brojna proučavanja ukazuju da se plodnost i seksualna želja pojačavaju kad je Sunčeva svetlost intenzivnija. Nivo Testosterona kod muškaraca je viši tokom leta. U proučavanjima Dr. Abrahama Majersona u Bostonskoj Državnoj Bolnici je pronađeno da je ultraljubičasta svetlost povećala muške hormone za 120%. Ultraljubičasta svetlost povećava i nivo ženskih hormona. Više dece se rađa u proleće i više sredstava za kontrolu rađanja se kupuje u letnjim mesecima.     

Dalja veza između Sunčeve svetlosti, seksualne želje i zdravlja je nalaz da žene koje imaju česte orgazme (sa ili bez partnera) verovatnije prežive rak dojke. Pošto preživljavanje u slučaju raka dojke dosta zavisi od toga da li je rak metastazirao na druge delove tela, izgleda da na neki način orgazmi sprečavaju metastazu, verovatno stimulacijom imunog sistema. 

Sa druge strane, seksualna želja opada zimi. Smanjenje plodnosti kod žena tokom zime je dokumentovao istraživač Severnog pola Admiral Bird u svojim zapažanjima pre 100 godina. Njegova ekspedicija je izvestila da Eskimske žene gube menstruaciju, i time ovulaciju tokom Polarne noći. Takođe, zimi je i nivo testosterona kod muškaraca niži.

Neplodnost je problem koji izgleda da se povećava poslednjih godina. Istraživanja svetlosne terapije su nagovestila da smanjena izloženost Sunčevom svetlu smanjuje plodnost. Prosečno osvetljenje u kancelarijama je mnogo manjeg intenziteta nego Sunčeva svetlost i nema njen pun spektar.  

Svetlost kao pomoć neplodnim parovima je prvi koristio Dr Edmond Djuen sa čuvene John Rock klinike u Bostonu. Parovi su bili izlagani specijalno određenoj svetlosti u snu tokom tri noći mesečno. Te tri noći su uklapane sa tri dana kad se očekivala ovulacija. Parovi koji su koristili svetlosnu terapiju su imali mnogo veći procenat začeća nego parovi koji nisu koristili svetlo.

Sezonska potištenost (Seasonal Affective Disorder-SAD)

Procenjeno je da 35 milliona Amerikanaca pati od sezonske potištenosti, a Sunčeva svetlost ili svetlosna terapija punog spectra od novembra do aprila često popravlja njihovo mentalno stanje. Simptomi SADuključuju ograničene društvene odnose, gubitak energije, depresiju, smanjeno zanimanje za seks, povećanje težine, preterano spavanje i povlačenje. Ovo se obično pojavljuje zimi. SAD je uspešno lečen izlaganjem blistavoj veštačkoj svetlosti većeg intenziteta nego što je obično u kućama ili na radnim mestima. Mnogi ljudi iako ne pate od SAD mogu da imaju sezonske promene kod kojih pomaže dodatno osvetljenje u okolini.

Šest pacijenata sa SAD su pokazali značajna poboljšanja u vezi depresivnih simptoma posle tri različita dvočasovna izlaganja veštačkom svetlu, a stanje im se vratilo na prethodno kad je svetlost povučena.

Blistava svetlost može da potisne noćnu proizvodnju melatonina kod ljudi, ali obično unutrašnje (kućno) svetlo nema taj efekat. Nalazi nagoveštavaju da blistavo svetlo može da ima druge hronobiološke efekte in a ljude. Osam pacijenata koji su redovno postajali depresivni zimi (kako se dan skraćuje) značajno su popravili stanje posle jedne sedmice izlaganja blistavoj svetlosti ujutru (ali ne nako sedmice izlaganja svetlosti uveče). Antidepresivni odgovor na jutarnje svetlo je bio udružen sa napretkom (pomeranjem na ranije vreme) u napadu noćne proizvodnje melatonina. Ovi rezultati nagoveštavaju da izbor vremena može da bude jako važan za antidepresivne efekte svetlosne terapije

Sunčeva svetlost, pinealna žlezda i ciklus spavanja i budnosti 

Sunčevo svetlo sinhronizuje cirkadijanski ciklus spavanja i budnosti pomoću pinealne žlezde. Francuski filozof Dekart je zaključio da je pinealna žlezda sedište ljudske duše, mesto onoga što zovemo duhom (umom). Pinealna žlezda sadrži potpunu mapu vizuelnih polja očiju, i igra više značajnih uloga u ljudskom funkcionisanju.

Ona prima informacije od očiju da bi radila kao hronometar za ljudsko telo. Noću ona luči melatonin koji izaziva san. Pokazalo se da melatonin sprečava rast i metastaze nekih tumora kod eksperimentalnih životinja, i stoga može da ima ulogu u sprečavanju tumora. Uklanjanje pinealne žlezde i/ili smanjenje proizvodnje melatonina je bilo uključeno u u povećan opseg raka dojke kod laboratorijskih životinja. Pacijenti sa rakom dojke imaju smanjene nivoe melatonina u krvi. Ovaj hormon se takođe pokazao kao zaštita protiv genetskih oštećenja, i ima stimulativni efekat na imuni sistem.  

Izlaganje Sunčevoj svetlosti može da smanji šizofreniju kod novorođenčadi 

Sunlight Exposure may Reduce Schizophrenia in Newborns

Šizofrenija je u Evropi i Severnoj Americi najčešća kod ljudi rođenih u martu. Ljudi sa tamnijim pigmentom kože koji se presele u severne zemlje imaju 3-4 puta veće šanse za šizofreniju nego svetloputi stanovnici tih krajeva. Doktori Džon Mekgrat i Alan Maki-Sim iz Australije su pružili dokaz da nedostatak dovoljne količine Sunčeve svetlosti da bi se formiralo dovoljno vitamina D kod trudnica uzrokuje porast šizofrenije. Sunčeva svetlost normalno pretvara molekul 7-dehidroholesterol u vitamin D koji sa svoje strane povećava proizvodnju faktora rasta nerava koji je potreban za razvoj mozga deteta.

Dalja ispitivanja nalaze da su trudne ženke pacova kojima je uskraćen D vitamin dobijale potomstvo sa abnormalnostima mozga i ponašanja sličnim onima koje su primećene kod ljudi sa šizofrenijom. Dr MekGrat komentariše da svakodnevno stojanje na Sunčevoj svetlosti od nekoliko minuta može da bude dovoljno da fetus koji se razvija zaštiti od bolesti.  

U ovom članku sa Kalifornijskog Univerziteta u San Francisku se navode skorašnji dokazi koji povezuju nedostatak D vitamina sa Multiple Sklerozom (MS). Takođe se i savetuje kako povećati nivo vitamina D. 

Novi dokazi koji povezuju nedostatak vitamina D sa MS

Darya Pino  

Izgleda da u razvoju MS ulogu igraju i faktori okoline kao i ganetički faktor, ali određivanje tačnog uzroka bolesti stalno izmiče. Sada novi dokazi nagoveštavaju da vitamin D igra direktnu ulogu u upravljanju genom za koji se zna da je povezan sa MS. Ovo otkriće pomaže da se premosti jaz između genetičkih i okolinskih faktora rizika, i osnažuje hipotezu da vitamin D može da bude sredstvo u prevenciji MS.

MS je autoimuno oboljenje koje napada mielin, element nervnog sistema koji je suštinski za provođenje nervnih impulsa. Napad MS se obično pojavi između 18 i 35 godina starosti i češći je kod žena nego kod muškaraca.

Jedno od najzanimljivijih epidemioloških otkrića u vezi MS je da se najčešće javlja u područjima koja su najdalja od Ekvatora, sa malim izuzecima. Klima, Sunčeva svetlost i vitamin D su “ osumnjičeni kandidati” za pojavu MS, kao i genetika i ishrana. Važno je da izgleda da je odnos geografske lokacije i rizika za dobijanje MS najznačajniji u ranom detinjstvu. Posle 15. godine rizik od MS za iseljenike je bliži onom u njihovoj domovini nego onom u zemlji u koju su se preselili.  

Sunčeva svetlost je najuobičajeniji izvor D vitamina za ljude. Vitamin D se stvara kad ultraljubičasta B svetlost dodirne kožu. U ishrani, vitamin D je redak, mada se u značajnoj meri može uneti kroz neke namirnice, posebno kroz uljnatu ribu (sardine i losos). Primetljivo je da Norveška i mnoge Azijske zemlje imaju relativno nisku stopu pojave MS. Misli se da je upotreba ribe razlog za ta regionalna neslaganja koja ne mogu da se objasne izloženošću Suncu. Ovo stavlja vitamin D na visoko mesto među kandidatima za prevenciju MS.

Pored faktora okoline, i određeni genetički rizici su povezani sa MS. Posebno, belančevine povezane sa imunim sistemom tela mutiraju u mnogim slučajevima MS. Mutacije u ovim belančevinama razaraju sposobnost imunih ćelija da razlikuju koje čestice u telu su “uljezi”, a koje “domaći”. Kad se to desi, imune ćelije se zbune i počinju da napadaju tkiva sopstvenog tela.

Novi članak, objavljen prošle nedelje u PLoS Genetics, iznosi istraživanje odnosa između vitamina D i genetičkih varijanti povezanih sa MS. Nađeno je da vitamin D direktno uzajamno deluje sa ovim genima na molekularnom nivou, obezbeđujući uvid u mehanizam kojim vitamin D može da utiče na bolest. Iako još nije sasvim jasno koju specifičnu ulogu vitamin D igra u uzajamnom delovanju sa MS genima, otvoren je nov pristup istraživanju u etiologiji MS. Veza između vitamina D i MS je još uvek nejasna, ali dobra je ideja da budete sigurni da vam je vitamin D na odgovarajućem nivou. Ljudi koji žive na geografskoj širini preko 40 stepeni od Ekvatora (San Francisko je na granici) treba da uzimaju dodatke hrani sa vitaminom D. Ovo je iz više razloga; MS nije jedina bolest koja je povezana sa niskim nivoom vitamina D.

Tablete vitamina D se lako nalaze. Muškarci treba da izbegavaju one koje sadrže kalcijum, jer višak kalcijuma povećava rizik od raka prostate.    

Istraživanje sa Kalifornijskog univerziteta pokazuje da će više Sunčeve svetlosti i vitamina D znatno smanjiti rizik od raka i drugih bolesti.

Kad bi se povećao nivo vitamina D3 kod ljudi širom sveta, 600 000 slučajeva raka dojke i debelog creva bi bilo sprečeno svake godine prema istraživačima sa Moores centra za rak na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu. Ovo uključuje oko 150 000 slučajeva raka koji bi bili sprečeni samo u Americi. Istraživači procenjuju da bi 250 000 slučajeva raka debelog creva i 350 000 slučajeva raka dojke godišnje moglo da se spreči širom sveta povećanim unošenjem vitamina D3, posebno u zemljama severno od Ekvatora.

Istraživanje ispituje odnos između raka i vitamina D povezan sa dozom, i prvo je istraživanje koje koristi prateća merenja Sunca i oblačnosti u zemljama gde su uzeti i nivoi vitamina D3 u krvi. Kombinovani su nivoi vitamina D u krvi tokom zime u 15 zemalja, zatim je to primenjeno na 177 zemalja da se proceni prosečan nivo metabolita vitamina D u krvi među stanovništvom.

Pronađena je obrnuto proporcionalna veza između nivoa vitamina D i rizika od raka debelog creva i raka dojke.

Da biste povećali nivo vitamina D, istraživači preporučuju kombinaciju režima ishrane, dodataka ishrani i izlaganja Suncu 10 do 15 minuta svakodnevno, tako da bar 40 % kože bude izloženo Sunčevoj svetlosti.

Komentar Dr Merkole:

Opasnosti izlaganja Suncu su preuveličane, a dobrobiti jako podcenjene. Izlaganje Suncu nije glavni razlog zbog koga ljudi dobiju rak kože. Znam da ovo može da iznenadi mnoge od vas, ali to jednostavno nije istina i prihvatanje ove laži će vas sigurno lišiti životvornih dobrobiti koje Sunce daje. 

A jedna od glavnih dobrobiti je smanjenje rizika od dobijanja raka-uzroka smrti broj jedan. Prema ovom istraživanju koje postavlja temelje, 600 000 slučajeva raka godišnje bi moglo da bude sprečeno samo povećanjem nivoa vitamina D, a bez pogovora najbolji način za dobijanje vitamina D je Ultraljubičasta B svetlost Sunčevih zraka u meri koja neće dovesti do preplanulosti.  

Čak i dalje od raka, istraživači su ukazali da povećanje nivoa vitamina D može da spreči nastajanje bolesti koje odnesu skoro million života širom sveta svake godine!

To je apsolutno neobično, i NIKO ne zaradi ni dinar od ovih preporuka, a to je jedan od glavnih razloga što ovo nije šire podržano.  

Beskrajne dobrobiti Sunčanog vitamina

Vitamin D, sunčani vitamin, se razlikuje od drugih vitamina po tome da utiče na celo vaše telo-receptori koji odgovaraju na ovaj vitamin su pronađeni u skoro svakom tipu ljudskih ćelija, od vašeg mozga do vaših kostiju.  

Optimiziacija nivoa vitamina D može da vam pomogne da sprečite čak do 16 različitih tipova raka, uključujući rak pankreasa, pluća, dojke, prostate i debelog creva.

Osim toga poznato je da optimalni nivoi vitamina D pozitivno utiču i na sledeća oboljenja:

·                          Srčane bolesti

·                          Dijabetes

·                          Upalna bolest creva

·                          Reumatoidni artritis

·                          Multiple skleroza i osteoporoza

Istraživanje je povezalo manjak vitamina D sa spoznajnim oštecenjima. Skorašnje ispitivanje pokazuje da se spoznajna oštecenja uvecavaju sa smanjenjem nivoa D vitamina.
Nedostatak Suncanog vitamina povezan sa opadanjem Spoznajnih sposobnosti
Prvi put su istraživaci identifikovali odnos izmedu nedostatka vitamina D i spoznanih oštecenja u opsežnijem istraživanju na starijim ljudima.
U istraživanju je posmatrano skoro 2000 ljudi starih 65 i više godina. Kako je nivo D vitamina padao, nivoi spoznanih oštecenja su rasli. Oni koji su imali najniži nivo vitamina D su bili više nego dva puta skloniji spoznajnim oštecenjima.
Problem sa kojim se suocavaju stariji ljudi je da se sa tarenjem smanjuje kapacitet kože da upija vitamin D iz Sunceve svetlosti.
Izvori:
Eurekalert 22. Januar 2009.
Journal of Geriatric Psychiatry and Neurology 10. Decembar  2008.
 
Komentari Dr. Merkole:
Saznanje da su straiji ljudi sa niskim nivoom vitamina D više nego DVAPUT skloniji oštecenjima spoznaje je glavno upozoreje, posebno kad uzmemo u obzir da preko 95 posto starijih gradana SAD mogu da imaju nedostatak vitamina D.

Ljudi koji imaju oštecenja spoznaje su skloniji razvijanju slaboumnosti (demencije) a možda cak i Alchajmerove bolesti. Bar 5 200 000 amerikanaca trnutno patio d Alchajmerove bolesti. Do 2010. godine bice još 500 000 novih slucajeva svake godine, a blizu million novih slucajeva godišnje do 2050.
Nedostatak vitamina D bi mogao biti jedan cinilac koji doprinosi lavini epidemije… i jedan koji se lako leci.
U istraživanju od pre nekolliko godina je takode nadeno da je skoro polovina starijih žena koje su bile smeštene na negu, iako nisu bile vezane za krevet imala i ozbiljan manjak D vitamina.
Problem ime dve strane jer stariji ljudi tipicno ne provode mnogo vremena napolju na Suncu, a cak i kad provode, imaju problem da naprave dovoljno vitamina D pošto kapacitet vaše kože da upije vitamin D iz Sunceve svetlosti teži da se smanji sa godinama.

Kako vitamin D utice na vaš mozak?

Mislilo se da je uloga vitamina D u organizmu primarno povezana sa kostima.
Kako smo samo grešili.

Kako je  Dr. Cannell, Osnivac Saveta  Vitamina D dobro objasnio u intervjuu koji sam imao sa njim u februaru, vitamin D nije vitamin nego jedina poznata osnova za mocnu popravku i održavanje steroidnog hormona koji je ukljucen u brojne funkcije vašeg tela i vaših organa.
Kao i svi steroidni hormoni, vitamn D utice na vaše telo podešavanjem izraza vaših gena. Vitamin D utice na preko 2000 od 30 000 gena u vašem telu. To je jedan od glavnih razloga da deluje na tako mnogo bolesti, od raka i autizma do srcanih oboljenja, gripa i reumatoidnog artritisa.    

Istraživaci su sada poceli da shvataju da je vitamin D zamršeno ukljucen i u održavanje zdravlja našeg mozga, pošto su nedavno otkrili receptore vitamina D u mozgu, kicmenoj moždini i centralnom nervnom sistemu.
Cak postoji i dokaz koji ukazuje da vitamin D poboljšava process detoksifikacije mozga i izaziva smrt celija glioma, praveci hormon potencijalnog interesa u upravljanju moždanim tumorima. Za decu i trudnice, uzimanje dovoljno vitamina D je suštinski važno kao i za starije ljude, s’ obzirom da igra glavnu ulogu u zaštiti decjeg mozga od autizma.  
Koliko Vitamina D je zdravo?

Trenutne preporucene dnevne doze vitamina D, preporucene od strane Saveta za Ishranu sa Medicinskog Instituta Nacionalnih Akademija (SAD) su preniske da bi od njih bilo dobrobiti.  
One su samo:  

• 200 IU za ljude od 14-50 godina
• 400 IU za ljude od 51-70 godina
• 600 IU za ljude preko 71 godina

Radi poredenja, uzmite u obzir da leti, kad obucete kupaci kostim i suncate se 30 minuta, telo proizvede oko 20 000 IU vitamina D - kolicinu koja se nalazi u 200 caša mleka, ili oko 50 tipicnih multivitamina!  
Idealno, suncanje je najbolji nacin da dodjete do vitamina D. Ako imate bledu kožu, iskoristite boju svoje kože da vam kaže kada je dosta suncanja i treba da idete u hladovinu (ili da obucete majicu dugih rukva, pantalone  i stavite šešir). Suncajte se taman toliko da vaša koža dobije najsvetliju ružicastu senku.

Kod svetloputih Kavkazaca, kao i vecine Iraca ili Škotlandana, to se obicno dešava nakon nekoliko minuta izlaganja ultraljubicastoj svetlosti. Oko 10 (ili više) puta duže je potrebno tamno pigmentiranoj koži da dostigne tu uravnotežujucu koncentraciju vitamina D u koži.   
Za one koji zimi imaju malo ili nimalo izlaganja Suncu, sledeca dobra mogucnost je korišcenje bezbednog kreveta za dobijanje preplanulog tena. Ako nemate tu mogucnost, tablete vitamina D3 mogu da budu pogodne. Za vecinu odraslih, odgovarajuca doza je 4000 do 500 jedinica dnevno. Ako ste veoma teški (krupni) možda treba da udvostrucite dozu, a za decu treba prepoloviti.  

Ako izaberete da uzimate tablete vitamina D, veoma je važno da partite nivo vitamina D analizama krvi, da budete sigurni da vam nivo nije previsok, tada je toksican. Jednostavno, postoji PREVIŠE raznolikosti u doziranju i treba kontrolisati. Nekim ljudima može da treba 20 000 jedinica dnevno ili više, a neko može da dostigne nivo toksicnosti na daleko nižim nivoima, tako da jednostavno MORATE  da kontrolišete ako izaberete ovaj jednostavniji ali mnogo manje idealan nacin za uzimanje vitamina D.
Za dublje oblašnjenje šta MORATE znati pre kontrole procitajte moj dopunjen clanak “Kontrolne vrednosti i tretman za nedostatak vitamina D”.  
Obezbedivanje optimalnih nivoa vitamina D je zaista jedan od najjednostavnijih ali i najdbljih koraka koje možete preduzeti za svoje zdravlje, bez obzira u kojim ste godinama.

To je u stvari toliko važno da sam nedavno snimio jednocasovno predavanje-sve o  vitaminu D, koje vam preporucujem da obavezno pogledate sa prijateljima i ljudima koji su vam dragi.

Detaljno naučno objašnjenje naše potrebe za Sunčevom svetlošću Dr. Nila Nedlija. Ovaj odlomak o neophodnosti svakodnevne izloženosti Suncu je uzet iz njegove knjige „Očigledan dokaz“

Zašto nam treba Sunčeva svetlost
Dr. Neil Nedley, M.D.

Sunčeva svetlost  je dobila nezgodan udarac. Istina je da previše ultraljubičaste svetlosti iz Sunčevog svetla može da poveća rizik od dobijanja raka kože i katarakte, ali razumne količine Sunčeve svetlosti mogu da budu izuzetno blagotvorne. Na primer, Sunčeva svetlost može da ima presudnu ulogu u pomoći pri sprečavanju osteoporoze. Setićete se da je Sunčevo svetlo u stanju da pretvori holesterol u vitamin D, suštinski činilac u oderžavanju zdravlja kostiju.  

U poglavlju 7 koje se bavi belančevinama videli smo da je unošenje većih količina belančevina životinjskog porekla začajan činilac u uzrokovanju osteoporoze. Ipak, pored Sunčeve svetlosti i ishrane, kod bavljenja osteoporozom su važni i drugi činioci. Vežbanje je od suštinskog značaja za izbegavanje gubitka koštane mase povezanog sa godinama. Nedavno istraživanje sa Vašingtonske Univerzitetske Medicinske Škole iz Sent Luisa je dokazalo da žene mogu da povećaju koštanu masu 2% do 3 % godišnje samo vežbanjem.

Ali šta sa rakom kože? Zašto ne bismo uzeli vitamin D u tabletama ili dodacima ishrani da izbegnemo rizik od raka kože ? Nema sumnje da mnogi amerikanci kad pomisle na Sunčevu svetlost, misle na rizik od raka.

zlaganje Suncu u velikim dozama i rak 

Velike doze Sunčeve svettlosti povećavaju rizik od raka kože. Oko 95% raka kože je od 2 tipa: ljuskabe ćelije i bazalne ćelije. Oba ova tipa raka se povećavaju trajnim kumulativnim izlaganjem suncu kroz ceo život. Srećom, oni ipak sporo rastu i obično ostaju ograničeni na kožu. Čak iako se u SAD svake godine dijagnostifikuje nekih 750000 slučajeva raka kože, samo oko 2100 (manje od 1%) ima nesrećan kraj. To se dešava uglavnom kod onih koji nisu uspeli da brzo i potpuno uklone rak.   

Drugi tip raka kože, melanoma, daje znatno drugačiju situaciju. Ovaj rak koji uglavnom napada tamnopute ima strašnu težnju ka tome da se širi i ubije žrtvu. Svake godine, samo oko 34 000 slučajeva melanoma se otkrije u SAD, ali 7 200 (više od 20%) ljudi godišnje umre od ovog jezivog raka kože. Stopa pojave melanoma je trenutno u brzom usponu širom sveta. U Evropi se povećava za 3 do 7 posto svake godine. U odnosu na ovaj, najsmrtonosniji od rakova kože nije toliko važna ukupna količina Sunčevog svetla kojoj ste izloženi nego da li preplanete na suncu ili ne. I zato treba izbegavati preterano sunčanje.

Međutim, Sunčeva svetlost u umerenim količinama je zdrava, i može čak da bude korisna u sprečavanju nastajanja raka. Istraživanja nagoveštavaju da razumna izloženost Suncu i stvaranje vitamina D mogu i da pomognu sprečavanju određenih vrsta raka. Rak ddebelog creva je jedno od malignih oboljenja čijem sprečavanju može pomoći izlaganje Sunčevoj svetlosti. Istraživači sa Vašingtonskog Univerziteta su proučavali procenat raka u devet različitih područja SAD. Otkrili su da ljudi iz južnih država imaju manje raka debelog creva nego severnjaci. Na primer, u poređenju sa muškarcima iz Novog Meksika, stanovnici Mičigena, Konektikata i Vašingtona imaju 50 do 80 posto višu stopu pojave ove bolesti. Izgleda da je isto i kod žena, mada nije zabeleženo.   

Još jedan naučni članak je pregledao istraživanja koja mogu da povežu sprečavanje raka sa izloženosti Sunčevom svetlu. H.G. Ainsleigh, autor članka je istakao da postoji duga istorija medicinske dokumentacije koja navodi da redovno izlaganje Suncu znatno smanjuje stepen smrtnosti od određenih vrsta raka. Kao i drugi istraživači, Ainsleigh je primetio da se pokazalo da je vitamin D veza između izlaganja Suncu i sprečavanja pojave raka. Vitamin D i njemu srodna jedinjenja su se pokazali sposobnim da potisnu nenormalan rast različitih ćelija raka. Ovo uključuje leukemijui limfom, kao i rak dojke i debelog creva.  

Ainsleigh se nije zaustavio tu. Nastavio je da pravi zapanjujuću računicu; naime, iako česta redovna izloženost Suncu statistički uzrokuje 2 000 slučajeva smrti od raka u SAD godišnje, ona sprečava drugih 138 000 takvih slučajeva godišnje-i verovatno bi mogla da spreči još 30 000 kad bi svi amerikanci usvojili običaj da se redovno umereno sunčaju. Čak je izjavio da odgovornost za 17 postotno povećanje broja slučajeva raka dojke tokom 1991. i 1992. godine može da bude povezana sa neumesnom “suncefobijom”;  sa “decenijom prodornih anti sunčanih saveta od strane poštovanih autoriteta, koja se poklopila sa dostupnošću efikasnih sunčanih filtera”. Sunčani filteri mogu da izazovu da ljudi koji se inače pažljivo sunčaju, preteraju.           

Što se tiče Sunčeve svetlosti i raka, dve činjenice se jasno ističu. Prvo, preterane, nerazumne količine Sunčeve svetlosti mogu da povećaju rizik od raka kože. Drugo, izbegavanje Sunca nije dobra alternativa. Vrlo je verovatno da Sučevo svetlo i vitamin D koji se stvara kroz nju mogu u stvari da imaju ulogu u zaštiti od raka, kao i u zdravlju kostiju.

Dr. Michael Holick je jedan od najistaknutijih svetskih stručnjaka za vitamin D, Sunčevo svetlo i zdravlje. Ovaj intervju Majka Adamsa iz The Health Ranger-a objavljuje 15 činjenica o vitaminu D i Sunčevoj svetlosti koje možda niste nikad čuli.  

Petnaest činjenica koje niste znali o vitaminu D i izlaganju Sunčevoj svetlosti

Mike Adams, Natural News. Interview sa Dr. Michael Holick-om, , The UV Advantage.

Vitamin D sprečava osteoporozu, depresiju, rak prostate, rak dojke, i utiče čak i na šećernu bolest i gojaznost. Vitamin D je verovatno najpodcenjenija hranljiva materija u svetu ishrane. To je najverovatnije zato što je besplatan: naše telo ga proizvodi pri dodiru kože sa Sunčevom svetlošću. Pošto farmaceutske kompanije ne mogu da prodaju Sunčevo svetlo, nema ni promocija zdravstvenih dobrobiti od njega. Činjenica je da većina ljudi ne zna pravu priču o vitaminu D i zdravlju. Zato ovde iznosimo pregled preuzet iz intervjua Majka Adamsa i Dr. Michael Holicka.

1. Naša koža stvara vitamin D kao odgovor na izloženost ultraljubičastom zračenju prirodne Sunčeve svetlosti.
2. Isceljujući Sunčevi zraci (koji izazivaju stvaranje vitamina D u našoj koži) ne prolaze kroz staklo. To znači da ne stvarate vitamin D kad sedite u kući ili kolima.
3. Skoro je nemoguće uneti odgovarajuću količinu vitamina D kroz hranu. Izlaganje Suncu je jedini pouzdan način da stvorimo vitamin D u svom telu.
4. Čovek bi trebalo da popije deset velikih čaša mleka obogaćenog vitaminom D svakodnevno da bi uneo minimalne količine vitamina D.
5. Što dalje od Ekvatora živimo, duže izlaganje Suncu nam treba da stvorimo vitamin D. Kanada, Velika Britanija i veći deo SAD su daleko od Ekvatora.
6. Ljudima sa tamnijim pigmentom kože treba 20 - 30 puta više izloženosti Suncu nego onima sa svetlijom kožom da bi stvorili istu količinu vitamina D. To je razlog zašto je  rak prostate raširen među crnim ljudima — jednostavan ali rasprostranjen nedostatak Sunčeve svetlosti.
7. Dovaljni nivoi vitamina D su od suštinske važnosti za absorpciju kalcijuma  u crevima. Ako nema dovoljno vitamina D, telo ne može da upije kalcijum, što čini uzimanje kalcijuma beskorisnim.
8. Hroničan nedostatak vitamina D ne može da se preokrene preko noći; potrebni su meseci uzimanja vitamina D i izlaganja suncu da se ponovo izgrade kosti i nervni sistem.
9. Čak i slabi filteri za Sunce (SPF=8) blokiraju sposobnost tela da stvori vitamin D za 95%. Tako sunčani filteri ustvari uzrokuju bolest — stvaranjem kritičnog nedostatka vitamina u telu.
10. Nemoguće je stvoriti previše vitamina D u telu izlaganjem Sunčevoj svetlosti; telo će samo podesiti i napraviti samo ono što mu treba.
11. Ako vas pritisak na grudnu kost zaboli, verovatno imate hronični nedostatak vitamina D.
12. Vitamin D “aktiviraju” bubrezi i jetra pre nego što je spreman za upotrebu.
13. Bolest bubrega ili oštećenje jetre može prilično da oslabi sposobnost tela da aktivira cirkulišući vitamin D.
14. Industrija sunčanih filtera ne želi da znate da telu u stvari treba izlaganje Suncu jer bi to smanjilo prodaju njihovih proizvoda.
15. Čak iako je vitamin D jedna od najmoćnijih isceljujućih hemikalija u našem telu, ono je pravi potpuno besplatno. Nije potreban lekarski recept.

Uzgred budi rečeno, po pitanju izloženosti Sunčevoj svetlosti ispada da jaki antioxidanti uveliko pojačavaju sposobnost tela da podnese Sunčevo svetlo a da ne izgori. Astaxanthin je jadan od najmoćnijih “unutrašnjih sunčanih filtera” i može da vam omogući da budete na suncu dvaput duže a da ne izgorite. Još neki moćni antioxidanti sa ovom sposobnošću su supervoće kao nar (predivan sok od nara), borovnica...

 
Bolesti uzrokovane nedostatkom vitamina D:

• Osteoporozu uglavnom uzrokuje nedostatak vitamina D, koji prilično smanjuje usvajanje kalcijuma.
• Dovoljno vitamina D sprečava rak prostate, rak dojke, rak jajnika, depresiju, rak debelog creva i šizofreniju.
• “Rahitis” je ime bolesti kostiju koju uzrokuje nedostatak vitamina D .
• Nedostatak vitamina D može da pogorša dijabetes tip 2 i da oslabi proizvodnju insulina u pankreasu.
• Gojaznost smanjuje iskorišćenost vitamina D u organizmu, što znači da gojaznim ljudima treba duplo više vitamina D.
• Vitamin D se širom sveta koristi za lečenje psorijaze.
• Nedostatak vitamina D uzrokuje šizofreniju.
• Sezonsku potištenost (SAD) uzrokuje neravnoteža melatonina koja nastaje zbog nedovoljne izloženosti Sunčevoj svetlosti.
• Hroničan nedostatak vitamina D se često pogrešno dijagnostifikuje kao fibromialgija pošto su simptomi veoma slični: bolovi u mišićima i njihova slabost.
• Rizik dobijanja ozbiljne bolesti kao što je dijabetes ili rak se umanjuje 50% - 80% putem jednostavnog, razumnog izlaganja prirodnoj Sunčevoj svetlosti through simple, 2-3 puta nedeljno.
• Deca koja dobijaju dopune ishrani sa vitaminom D (2000 jedinica dnevno) imaju 80% manji rizik da dobiju dijabetes tip 1 u narednih 20 godina.

Šokantni statistički podaci o nedostatku vitamina D:

• 32% lekara i studenata medicine ima manjak vitamina D.
• 40% stanovnika Amerike ima manjak vitamina D.
• 42% Afroameričkih žena u godinama kad rađaju decu ima nedostatak vitamina D.
• 48% devojčica (9-11 godina) ima manjak vitamina D.
• Do 60% pacijenata u bolnicama ima nedostatak vitamina D .
• 76% trudnica ima ozbiljan nedostatak vitamina D, uzrokujući rasprostranjen nedostatak vitamina D kod svoje još nerođene dece, što im unapred daje sklonost da kasnije u životu dobiju dijabetes, artritis, multiple sklerozu i šizofreniju. 81% dece koju rode ovakve majke takođe imaju manjak vitamina D.
• Do 80% pacijenata na kućnoj nezi imaju nedostatak vitamina D .

Šta možete da učinite:

Razumno izlaganje prirodnoj Sunčevoj svetlosti je najjednostavnija, najlakša a ipak jedna od najvažnijih strategija za poboljšanje zdravlja. Molim vas pročitajte knjigu “Ultraljubičaste dobrobiti” DR. Majkla Holika da vidite punu priču o prirodnom Sunčevom svetlu. Ovo može da bude najvažnija knjiga o zdravlju koju ste ikada pročitali. Kad bi više ljudi razumeli ovu informaciju, mogli bismo da drastično smanjimo stope hroničnih bolesti u ovoj zemlji i celom svetu. Izlaganje Sunčevoj svetlosti je zaista jedna od najmoćnijih isceljujućih terapija na svetu koja daleko nadilazi najbolje napore današnje takozvane ”napredne medicine”. Nema lekova, nema hirurških intervencija, ni visoko tehnoloških postupaka koji se približavaju začuđujućoj isceljujućoj moći prirodne Sunčeve svetlosti. A dobijate je besplatno. To je naravno i razlog zašto je niko ne reklamira.  

Tekst koji sledi preuzet je sa: 

http://zaoduh.blog.rs/blog/zaoduh/zdravlje 

"SVJETLO ČAROLIJA ŽIVOTA" . 

2003godina : 

Dnevni ciklus budnosti i sna i drugi cirkadijski ritmovi su kontrolisani generatorima endogenog ritma. Centralni biološki sat(oscilator) koji meri ove procese se nalazi u suprahijazmatičkim jedrima (SCN)hipotalamusa (→ A). Spoljni ulazni signali sinhronizuju biološki sat na tačno24-oro časovne cikluse. Potrebno je nekoliko dana dase ponovo uspostavi biološki sat npr. nakon dugih putovanja avionom.

Nedavno su otkriveni važni genetski zupčanici centralnog biološkog sata kod sisara. (→A1) Neuroni SCN-a sadrže specifične proteine (CLOCK i BMAL1), PAS domene koji se povezuju gradeći heterodimere. Nastali CLOCK/BMAL1 kompleksi ulaze ujedro ćelije, gde se njihove promotorske sekvence (E-box) vezuju za periodične(per) oscilatorne gene per1, per2 i per3, i tako aktiviraju njihovu transkripciju. Nakon nekog perioda, ekspresija ovih gena stvara proteine PER1,PER2 i PER3, čija je zajednička funkcija kao trimera da blokira efekat CLOCK/BMAL1, i tako završi negativnu povratnu spregu. Mehanizam kojim ciklus aktivira povremene nervne aktivnosti (membranski potencijal) je još uvek nerazjašnjen.

Glavni spoljni ulazni signal za 24-oro časovnu sinhronizaciju ciklusa budnosti i sna je   svetla svetlost (fotičko usklađivanje). Svetlosni stimulsi se direktno registruju  od strane retinalnih ganglijskih ćelija isprovode do SCN preko retinohipotalamičnog trakta (→A2,3). Grupisane ćelijeSCN-a (→A3) pomoću nekoliko efektornih sistema CNS (→A4) dovode do cirkadijskoglučenja hormona, temperature srca i ciklusa budnosti i sna (→A5,B).

Ulazni signali usporavaju ili ubrzavaju ritam, u zavisnosti od faze u kojojse nalaze. Signali koji potiču od ulaznih signala takođe dolaze i do epifize(pinealno telo, pinealna žlezda) gde inhibiraju lučenje melatonina čiji je nivovelik u toku noći. 

Ljudi kao i biljake i zivotinje imaju svoj 24-casovni sat, bioloski sat koji stvara cirkadijske ritmove. Planeti Zemlji treba 24h da napravi jedan pun krug oko svoje ose krecuci se oko Sunca. 

Cirkadijski ritam je ciklus koji se vrti u krug kao zemlja oko svoje ose na putu oko Sunca. Ovaj ciklus je poput Zemljinog ciklusa zavisan od Sunca/Sunceve svetlosti. Samo ime ciklusa to govori, cirkadijski od circa sto znaci oko/okolo i dies sto znaci dan. Pomenuti ritam u skladu sa kretanjem Zemlje tokom 24h stvara promene temperature tela, mozdane aktivnosti, produkcije hormona i metabolizma. Mozete da radite, jedete, pijete, vezbate najzdravije ali ako ne unesete dovoljnu kolicinu Sunceve svetlosti   preko ociju   vasa osa rotacije nece biti zdravlje nego bolest. Sunce je spoljasnji sat po kome se bazdari/uskladjuje nas sat. Nas sat, unutrasnji sat, unutrasnji stvoritelj ritma se zove SCN-suprahijazmaticko jedro koje se nalazi u hipotalamusu. Dakle, Sunce kao spoljasnji sat salje signale za pravilan rad unutrasnjeg sata tj. SCN-a, koji kontrolise cirkadijske ritmove koji usaglasavaju razlicite fizioloske promene tela sa promenama svetlosti u toku dana i noci-kada ima Sunceve svetlosti i kada je svetlost otsutna. Nase telo ima vise od 100 cirkadijskih ritmova tj. prirodnih ciklulsa koji kontrolisu apetit, energiju, raspolozenje, spavanje, libido. Kada nismo usaglaseni sa prirodom patimo od poremecaja cirkadijskog ritma koji se manifestuje na razlicite nacine-gojaznost, dijabetes, nesanica, depresija,bolesti srca, kancer.

Pre toga, nije na odmet da cujemo sta kaze Jacob Liberman, O.D., Ph.D., D.Sc.  http://www.exerciseyoureyes.com/dr_bio.php :

Nase oci nisu samo sredstvo gledanja vec i mesto ulaska energije u  nase telo! Svetlost ulazeci uoko delom ide vizualnim putem do zadnjeg dela mozga tj. centra za vid a delom ide energetskim putem do hipotalamusa odakle regulise zivotne funkcije tela. Hipotalamus upravlja autonomnim nervnim sistemom ali i endokrinim sistemom, pocevsi od glavne zlezde u telu-hipofize. U hipotalamusu se sakupljaju i sve informacije o tome sto se dogadja u telu-informacije dobijene culima, o imunoloskom i emotivnom sistemu. U njemu se sve sakuplja i zato se zove se zove mozgov mozak. Veci deo svetlosti koja ulazi kroz oko, oko 75% odlazi u hipotalamus na mesto na kojem se nalazi telesni bioloski sat i odatle upravlja autonomnim nervnim sistemom i endokrinim sistemom. Hipotalamus informaciju o svetlosti predaje drugom delu mozga zvanom epifiza. U proslosti su je zvali trece oko, srediste duse, srediste svesti. Drevni grci zvali su je sfinkterom misli, mesto na kojem se nalazi svest. Hipotalamus su zvali mozgov mozak. Epifizusu zvali regulatorom regulatora-ona koja regulira sve u telu. Kada svetlost ulazi u oko, vecina odlazi u hipotalamus a hipotalamus tu informaciju predaje epifizi. Epifiza tu informaciju koristi da odredi kolicinu svetlosti u okolini-je li dan ili noc, koje je doba dana ili godine. Tu informaciju prima svakac elija istovremeno. Celo telo istodobno zna sta se dogadja u prirodi i celije onda koristi tu informaciju da se prilagode i usklade sa prirodom. Ucinak koji svetlost ima na stimulativne i regulatorne mehanizme tela ulazi kroz oci. Svaka dva sata nova krv koja izlazi iz srca prolazi kroz sve zilice u mreznjaci oka. Danas znamo da biljke koriste fotosintezu i da je ona usko povezana sa svetloscu. Svetlost odredjuje kako i koliko ce biljke rasti. Razlicite boje svetlsti takodje uticu na rast biljaka. Ista stvar dogadja se i u ljudskom telu samo sto to zovemo metabolizmom. Znamo da sve sto pojedemo ima tzv. karakteristiku maksimalne apsorpcije, a to znaci da kad hranljiva tvar napr. Vitamini i minerali dospeju u krv reaguju na odredjene boje svetlosti iz okoline koje dopiru kroz oci a sve kako bi to telo lakse probavilo. Mozete jesti najzdraviju hranu ali ako ne dobijate dovoljno svetlosti kroz oci svaki dan, ne samo preko koze, necete moci dovoljno probaviti hranu i necete dobiti sve vitamine iminerale koji su vam potrebni. Ako ne dobijete dnevnu dozu svetlosti narusicete zdravlje. Tek je 1920-tih potvrdjena teorija uz pomoc elektricnog mikroskopa i elektronskoradiografske tehnike da svetlost koja ulazi u oci putuje neuroloskim putem do hipotalamusa-mozgova mozga. Svetlost ulazi u deo hipotalamusa ukojem se nalazi bioloski sat. Kao sto nam sat na ruci govori koje je doba dana, tako i telo u sebi ima svoj sat koji mu govori kada da se probudi, kada treba ici spavati a kada jesti. Sve te funkcije moraju biti uskladjene s majkom prirodom.

Ovaj tekst mozete cuti na youtube

Fotosenzitivne ganglijske celije

Fotosenzitivne ganglijske celije, takodje poznate kao fotosenzitivne retinalne ganglijske celije (pRGC), unutrasnje fotosenzitivne retinalne ganglijske celije (ipRGC) ili ganglijske celije koje sadrze melanopsin , su nedavno otkriven tip nervnih celija u retini oka sisara koje su za razliku od drugih retinalnih ganglijskih celija unutrasnje fotosenzitivne. To znaci da one cine trecu klasu retinalnih fotoreceptora, koju pobudjuje svetlost cak i kada su svi uticaji iz klasicnih fotoreceptora (cepica i stapica) blokirani (bilo primenom farmakoloskih jedinjenja ili disocijacijomganglijskih celija iz retine). Fotosenzitivne ganglijske celije sadrze fotopigment melanopsin. Gigantske retinalne ganglijske celije retine primata suprimeri fotosenzitivnih ganglijskih celija.

Oko, retina ili mreznjaca, ipRGC-unutrasnje fotosenzitivne retinalne ganglijske celij, opticki nerv koji ide u mozak:

Retina i njeni fotoreceptori: cepici i stapici. Mada ovde nije prikazana ipRGC, radi lakseg shvatanja price zamislicemo da je to skroz donja ganglijska celija: 

pRGC su fotosenzitivne retinalne ganglijske celije

Kratak pregled

U poređenju sa čepićima i štapićima, ipRGC odgovaraju mnogo sporije i signaliraju prisustvo svetlosti u toku dužeg vremenskog perioda. Njihove funkcionalne uloge su one koje nisu povezane sa formiranjem slike fundamentalno se razlikuju od onih koji učestvuju u vizuelizaciji; oni pružaju stabilnu predstavu inteziteta ambijentalne svetlosti. Imaju najmanjetri glavne funkcije.

1. Igraju glavnu ulogu u sinhronizovanju cirkadijskih ritmova u odnosu na izlazak i kretanje sunca. Oni šalju svetlosne informacije kroz retinohipotalamički trakt direktno do cirkadijskog pejsmejkera u mozgu, suprahijazmatičkog jedra hipotalamusa. Fiziološke osobine ovih ganglijskih ćelija se podudaraju sa poznatim osobinama svetlosnih usklađivačkih mehanizama (sinhronizacija) koji regulišu cirkadijske ritmove. Ovo je mehanizam koji nam omogućava da prevaziđemo poremećaj usled promena vremenskih zona prilikom putovanja avionom.
2. Fotosenzitivne ganglijske ćelije takođe inervišu druge mete u mozgu, kao što su centar za kontrolu zenice, olivarne pretektalne nukleuse srednjeg mozga. Oni doprinose regulaciji veličine zenice i drugih manifestacija u ponašanju kao odgovor na uslove ambijentalne svetlosti.
3. Oni doprinose fotičkoj regulaciji, akutnoj fotičkoj supresiji i oslobađanju hormona melatonina iz pinealne žlezde.Fotosenzitivne ganglijske ćelije su odgovorne zapostojanost cirkadijskih i zenichinih svetlosnih odgovora kod sisara sadegenerisanim štapićastim i čepićastim receptorima, naprimer kod ljudi kojipate od retinitis pigmentosa.

Nedavno su fotoreceptivne ganglijske ćelije bile izolovane kod ljudi gde su, kao dodatak gore pomenutim funkcijama u drugim sisarima, pokazale da poseduju određeni stepen nepotpunog vida kod osoba kojesu imale poremecaje fotoreceptivnih štapića i čepića  Ovaj rad Zaidi-ja i kolega je pokazao da fotoreceptivne ganglijske ćelije mogu imati vizuelne funkcije i mogu biti izolovane kod ljudi.

Fotopigmentovih fotoreceptivnih ganglijskih ćelija, melanopsin, uglavnom apbsorbuje svetlost iz plavog dela vidljivog spektra (apsorpcioni maksimum ~480 nm). Fototransdukcijski mehanizam u ovim ćelijama još uvek nije u potpunosti razjašnjen, ali izgleda da liči na onaj u beskičmenjačkim rabdomeričnim ) receptorima. Fotosenzitivne ganglijske ćelije reaguju na svetlost  depolarišući i povećavajući stepen na kome će ispaljivati nervne impulse. Pored toga što ove ćelije direktno reaguju na svetlost, čini se da primaju  i ekscitatorne i inhibitorne uticaje iz štapića i čepića preko niza sinaptičkih veza u retini.

Otkriće fotoreceptivnih ganglijskih ćelija

1991 Russell G. Foster i kolege uključujući Ignacio Provencio su otkrili nečepićave i neštapićave fotoreceptore u očima miševa pošto se ispostavilo da oni metabolišu cirkadijske ritmove npr. 24-oro časovni biloški sat organizma. Činjenica da je jedno tako važno otkriće bilo objavljeno u prilično nezapaženom naučnom časopisu je pokazatelj početnog skepticizma u naučnim krugovima opostojanju neštapićavih, nečepićavih fotoreceptora; oni su nastavili da verujuda su jedini fotoreceptori čepići i štapići kao da je zapisano u bibliji-i kako ne bi bili skeptični, na kraju krajeva, kao što i sam Foster zapaža, oko je bilo predmet detaljnih istraživanja bez prekida u toku 200 godina, pa se u to vreme činilo neverovatnim da bi veliki umovi poput Newton, Maxwell, preko Einstein idalje, mogli prevideti postojanje receptora, njihove funkcije i njihovo grananje. Ali oni su to prevideli i otkriće je palo u ruke savremenimi straživačima da naprave prekretnicu u ovom polju, inovativnih otkrića koja se još uvek dešavaju. Ove nove ćelije eksprimuju fotopigment melanopsin koji su prvi identifikovali Ignacio Provencio i kolege i obajvili u  the Journal of Neuroscience 2000. Primetno je kako su nakon gotovo jedne dekade, veliki napreci u polju od tada jedino bili obajvljivani u poznatim biološkim i naučnim časopisima, odražavajući postepeno prihvatanje novih receptora od strane naučnog društva.

Melanopsin absorbuje različite maksimalne talasne dužine

Robert Lucas i kolege uključujući Russell Foster su bili prvi koji su konačno pokazali da ćelije koje sadrže fotopigment melanopsin absorbuju svetlost maksimalno na različitim talasnim dužinama  za razliku od čepića i štapića. Lucas, Fosteri kolege su takođe otkrili da u miševima nečepićavi i neštapićavi fotoreceptori imaju ulogu u iniciranju refleksa zenice na svetlsot a ne samo cirkadijsko/bihejviralne funkcije kao što se ranije mislilo, što su kasnije demonstrirali koristeći genetski napravljene miševe bez štapića i čepića. Samer Hattar i kolege uključujući David Berson su 2002 pokazali da je u unutrašnjim fotosenzitivnim retinalnim ganglijskim ćelijama pacova nepromenljivo eksprimiran melanopsin (a ne opsini čepića i štapića). Melanopsin je najverovatnije bio pigment vida foto transdukujućih retinalnih ganglijskih ćelija koji postavlja cirkadijski sat i započinje vizuelne funkcije koje neučestvuju u formiranju slike. Ovaj rad je priznat od strane CurrentBiology, New Scientist i mnogih drugih časopisa kao otkriće koje je identifikovalo neštapićave i nečepićave fotoreceptore u miševima kao klasu retinalnih ganglijskih ćelija (RGCs). Ovo je bilo veoma važno sa anatomske strane gledišta-ganglijske ćelije koje postoje u unutrašnjoj retini, dok se klasični fotoreceptori (čepići i štapići) nalaze u spoljašnjoj retini,sugerišući dva paralelna i anatomski različita fotoreceptorska puta.

Iste godine, 2005, Melyan i Qiu su zajedno sa kolegama uključujući Robert Lucas, Mark W. Hankins i David Berson, pokazali daje fotopigment melanpsin bio fototransdukcijski pigment u ganglijskim ćelijama. Dennis Dacey sa kolegama uključujući Paul Gamlin je pokazao kod Old World majmuna da džinovske ganglijske ćelije ekspresuju melanopsin projektovan u lateralna kolenasta jedra. Ranije su samo projekcije na srednji mozak (pretektalna jedra) i hipotalamus(suprahijazmatička jedra, SCN) bile dokazane. 

Istraživanja kod ljudi

Pokušaji su počeli u cilju praćenja receptora u ljudima. Ali su ljudi predstavljali specijalne izazove i zahtevaju novi model-jer za razliku od životinja opsežna etička pitanja ne dozvoljavaju da gubitak čepića i štapića bude indukovan genetički ili sa hemikalijama u direktnim studijama na ganglijskim ćelijama. U toku mnogo godina jedino se moglo špekulisati o receptrorima kod ljudi jer je  u to vreme samo to bilo moguće.

2007 je napravljen proboj kada su Farhan H. Zaidii kolege uključujući Russell Foster, George Brainard, Charles A. Czeisler iSteven Lockley, u saradnji sa drugim istraživačima sa obe strane Atlantika,objavili svoj pionirski rad koristeći ljude sa nedostatkom čepića i štapića.Current Biology je potom objavila u svom izdanju iz 2008, komentare i izveštaje naučnicima i oftamolozima, da su nečepićavi, neštapićavi fotoreceptori konacno otkriveni u ljudima, koristivshi značajne eksperimenate Zaidi-ja i kolega na ljudima bez čepića i štapića. Otkriće novih receptora iz 2007, kao i spektakularna otkrića napravljena paralelno koja su “bacala bolje svetlo idavala bolji pogled” su bila ismejana od strane Cell Press, New Scientist, i drugih naučnih časopisa tokom 2007. Istrazivaci su identifikovali nečepićave i neštapićave fotoreceptore u ljudima kao ganglijeske ćelije unutrašnje retine kao što je ranije pokazano kod  modela bez čepića i štapića u drugim sisarima. Radnici su pratili pacijente sa retkim bolestima koje su uništile klasične fotoreceptorske funkcije čepića i štapića ali sa očuvanim funkcijama ganglijskih ćelija. Iako nisu imali čepiće i štapiće pacijenti su nastavili da ispoljavaju  cirkadijskof otousklađivanje (sinhronizovanje), cirkadijske obrasce ponašanja,melanopresinsku supresiju, i reakcije zenice, sa pikovima spektralne senzitivnosti na prirodnu i eksperimentalnu svetlost tako da se poklapaju sa onom za melanopsin fotopigment. Njihovi mozgovi su takođe mogli da povežu vid sa svetlošću ove frekvencije. Jacob Schor komentariše da je ovo ne samo neprikosnoven primer saradnje između različitih zemalja, već i između kliničara i naučnika; počevši od tada, interes pokazuju kliničari uključujući i oftamologes a uvidom u razumevanje uloge novih receptora u bolestima ljudi i kao što će biti dole diskutovano i slepila.

Nova uloga za svesni vid

Pomoću ljudi bez čepića i štapića moguće je proučavati još neke potencijalne uloge receptora. 2007 je otkrivena argumentovano najfascinantnija nova uloga fotoreceptivnih ganglijskih ćelija. Farhan H. Zaidi i kolege uključujući Russell Foster, George Brainard, Charles A. Czeisler i Steven Lockley, su pokazali da su retinalne ganglijske ćelije  fotoreceptori (bar u ljudima)  za svesni vid a ne samo za ne-slika-formirajuce funkcije kao što su cirkadijski ritmovi, reakcije uponašanju i zenice, kao što se ranije mislilo. Ljudi su bili savršeni model u kojem je dokazana ova funkcija pošto oni mogu da opišu viđeno istraživaču dok životinje to ne mogu. Iz tog razloga je receptor svojim anatomskim pololožajem u unutrašnjooj retini, kao što su pokazali ovi istraživači, bio prva ćelijakoja je opazila (registrovala) svetlost uzrokujući vid. Oni su takođe pokazali da on odgovara najviše na plavu svetlost, sugerišući da može imati ulogu u mezopskom vidu i da je stara teorija o retini sa samočepićima(svetlo) i štapićima(tamno) u stvaranju vida bila priličnopo jednostavljena. Zbog toga, je rad Zaidi-ja i kolega sa ljudima bez čepića i štapića takođe otvorio vrata u funkcije fotoreceptora ganglijskih ćelija.

To je takođe dovelo do otkrića da postoje paralelni putevi vida-jedan klasičan preko čepića i štapića koji počinje uspoljašnjoj retini i drugi koji detektuje osnovnu vidljivu svetlost koji počinje iz unutrašnje retine i koji se čini da je aktiviran svetlošću pre prvog. Klasični fotoreceptori se takođe uklapaju u novi fotoreceptorski sistem, i postojanost boja može biti od velike važnosti kao što je Foster sugerisao. Kaoi mnoga druga ključna otkrića o novim receptorima, rad Zaidi-ja i kolega ruši stotine godina naučnih verovanja o osnovnim funkcijama oka i vida.

Autori na ljudskom modelu bez čepića i štapića sumiraju svoj značajni rad zapažajući po prvi put da receptor može biti instrument u razmevanju mnogih bolesti uključujući i većinu uzroka slepila širom sveta kao što je glaukom, bolest koaj pogađa ganglijske ćelije. Studije receptora su ponudile potencijalno nove načine za istraživanja koja pokušavaju da pronađu terapije za slepilo. 

{Ljubičasto-plava svetlostVećina radova sugeriše da se pik spektralnesenzitivnosti receptora nalazi između 460 nm i 484 nm, mada je manji brojprijavio da je opseg niži, čak i do 420nm. Steven Lockley i ostali su 2003pokazali da 460nm (ljubičasta) talasne dužine svetlosti supresuju melatonindvostruko više nego 535nm (zelena) svetlost, pik senzitivnosti fotopičnogsistema vida. Ipak noviji rad Farhan} 

Ljubičasto-plava svetlost

Većina radova sugeriše da se pik spektralne senzitivnosti receptora nalazi između 460 nm i 484 nm, mada je manji broj prijavio da je opseg niži, čak i do 420nm. Steven Lockley i ostali su 2003 pokazali da 460nm (ljubičasta) talasne dužine svetlosti supresuju melatonin dvostruko više nego 535nm (zelena) svetlost, pik senzitivnosti fotopičnog sistema vida. Ipak noviji rad Farhan Zaidi, Steven Lockley i koautora u kome su korišćeni ljudi bez štapića i čepića otkriveno je da je svesno opažanje svetlosti bilo veoma intezivno na 481nm stimulus- što znači da receptor u uslovim vida propušta nešto osnovne svetlosti najviše plave svetlosti. Potencijalne kritike koje govore da je to zbog toplote mogu biti odbačene jer se toplota troši na većim talasnim dužinama i uzrokovala bi osećaje većeg odgovora nasvetlost dužih talasnih dužina (žutom i crvenom), a ne sa kratkim talsnim dužinama plave svetlosti kao što su istraživači otkrili.