Sungazing- Solarna Joga Balkan

Detaljno naučno objašnjenje naše potrebe za Sunčevom svetlošću Dr. Nila Nedlija. Ovaj odlomak o neophodnosti svakodnevne izloženosti Suncu je uzet iz njegove knjige „Očigledan dokaz“

Zašto nam treba Sunčeva svetlost
Dr. Neil Nedley, M.D.

Sunčeva svetlost  je dobila nezgodan udarac. Istina je da previše ultraljubičaste svetlosti iz Sunčevog svetla može da poveća rizik od dobijanja raka kože i katarakte, ali razumne količine Sunčeve svetlosti mogu da budu izuzetno blagotvorne. Na primer, Sunčeva svetlost može da ima presudnu ulogu u pomoći pri sprečavanju osteoporoze. Setićete se da je Sunčevo svetlo u stanju da pretvori holesterol u vitamin D, suštinski činilac u oderžavanju zdravlja kostiju.  

U poglavlju 7 koje se bavi belančevinama videli smo da je unošenje većih količina belančevina životinjskog porekla začajan činilac u uzrokovanju osteoporoze. Ipak, pored Sunčeve svetlosti i ishrane, kod bavljenja osteoporozom su važni i drugi činioci. Vežbanje je od suštinskog značaja za izbegavanje gubitka koštane mase povezanog sa godinama. Nedavno istraživanje sa Vašingtonske Univerzitetske Medicinske Škole iz Sent Luisa je dokazalo da žene mogu da povećaju koštanu masu 2% do 3 % godišnje samo vežbanjem.

Ali šta sa rakom kože? Zašto ne bismo uzeli vitamin D u tabletama ili dodacima ishrani da izbegnemo rizik od raka kože ? Nema sumnje da mnogi amerikanci kad pomisle na Sunčevu svetlost, misle na rizik od raka.

zlaganje Suncu u velikim dozama i rak 

Velike doze Sunčeve svettlosti povećavaju rizik od raka kože. Oko 95% raka kože je od 2 tipa: ljuskabe ćelije i bazalne ćelije. Oba ova tipa raka se povećavaju trajnim kumulativnim izlaganjem suncu kroz ceo život. Srećom, oni ipak sporo rastu i obično ostaju ograničeni na kožu. Čak iako se u SAD svake godine dijagnostifikuje nekih 750000 slučajeva raka kože, samo oko 2100 (manje od 1%) ima nesrećan kraj. To se dešava uglavnom kod onih koji nisu uspeli da brzo i potpuno uklone rak.   

Drugi tip raka kože, melanoma, daje znatno drugačiju situaciju. Ovaj rak koji uglavnom napada tamnopute ima strašnu težnju ka tome da se širi i ubije žrtvu. Svake godine, samo oko 34 000 slučajeva melanoma se otkrije u SAD, ali 7 200 (više od 20%) ljudi godišnje umre od ovog jezivog raka kože. Stopa pojave melanoma je trenutno u brzom usponu širom sveta. U Evropi se povećava za 3 do 7 posto svake godine. U odnosu na ovaj, najsmrtonosniji od rakova kože nije toliko važna ukupna količina Sunčevog svetla kojoj ste izloženi nego da li preplanete na suncu ili ne. I zato treba izbegavati preterano sunčanje.

Međutim, Sunčeva svetlost u umerenim količinama je zdrava, i može čak da bude korisna u sprečavanju nastajanja raka. Istraživanja nagoveštavaju da razumna izloženost Suncu i stvaranje vitamina D mogu i da pomognu sprečavanju određenih vrsta raka. Rak ddebelog creva je jedno od malignih oboljenja čijem sprečavanju može pomoći izlaganje Sunčevoj svetlosti. Istraživači sa Vašingtonskog Univerziteta su proučavali procenat raka u devet različitih područja SAD. Otkrili su da ljudi iz južnih država imaju manje raka debelog creva nego severnjaci. Na primer, u poređenju sa muškarcima iz Novog Meksika, stanovnici Mičigena, Konektikata i Vašingtona imaju 50 do 80 posto višu stopu pojave ove bolesti. Izgleda da je isto i kod žena, mada nije zabeleženo.   

Još jedan naučni članak je pregledao istraživanja koja mogu da povežu sprečavanje raka sa izloženosti Sunčevom svetlu. H.G. Ainsleigh, autor članka je istakao da postoji duga istorija medicinske dokumentacije koja navodi da redovno izlaganje Suncu znatno smanjuje stepen smrtnosti od određenih vrsta raka. Kao i drugi istraživači, Ainsleigh je primetio da se pokazalo da je vitamin D veza između izlaganja Suncu i sprečavanja pojave raka. Vitamin D i njemu srodna jedinjenja su se pokazali sposobnim da potisnu nenormalan rast različitih ćelija raka. Ovo uključuje leukemijui limfom, kao i rak dojke i debelog creva.  

Ainsleigh se nije zaustavio tu. Nastavio je da pravi zapanjujuću računicu; naime, iako česta redovna izloženost Suncu statistički uzrokuje 2 000 slučajeva smrti od raka u SAD godišnje, ona sprečava drugih 138 000 takvih slučajeva godišnje-i verovatno bi mogla da spreči još 30 000 kad bi svi amerikanci usvojili običaj da se redovno umereno sunčaju. Čak je izjavio da odgovornost za 17 postotno povećanje broja slučajeva raka dojke tokom 1991. i 1992. godine može da bude povezana sa neumesnom “suncefobijom”;  sa “decenijom prodornih anti sunčanih saveta od strane poštovanih autoriteta, koja se poklopila sa dostupnošću efikasnih sunčanih filtera”. Sunčani filteri mogu da izazovu da ljudi koji se inače pažljivo sunčaju, preteraju.           

Što se tiče Sunčeve svetlosti i raka, dve činjenice se jasno ističu. Prvo, preterane, nerazumne količine Sunčeve svetlosti mogu da povećaju rizik od raka kože. Drugo, izbegavanje Sunca nije dobra alternativa. Vrlo je verovatno da Sučevo svetlo i vitamin D koji se stvara kroz nju mogu u stvari da imaju ulogu u zaštiti od raka, kao i u zdravlju kostiju.